SMEDEREVO, 12. april 2024 – U organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda i Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva sinoć je javnosti ovdašnjoj predstavljena radna verzija nominacionog procesa Smederevska tvrđava od prestonog grada do svetske baštine, a povodom pokretanja procedure upisa Smederevske tvrđave na listu UNESCO-a.
Za naredni period planirano je održavanje radionica, na koje će biti pozvani svi zainteresovani građani, a koji bi trebalo da članovima tima angažovanog na izradi nominacionog dokumenta iznesu svoje predloge i sugestije u vezi sa korišćenjem Smederevske tvrđave.
Dosadašnji rad na izradi nominacionog dokumenta u vezi sa Smederevskom tvrđavom, ali i njenu izuzetnu univerzalnu vrednost i atribute koji je odlikuju, sinoć su predstavili Maja Đorđević, arheolog, Dejan M. Radovanović, arheolog, Miroslav Lazić, istoričar, Marina Nešković, arhitekta, Vladimir Božinović, istoričar umetnosti i Snežana Jejić, arhitekta.
Oni su prisutne, a Koncertna dvorana smederevskog Centra za kulturu bila je ispunjena kao retko kada, upoznali sa osnovnim informacijama o ovoj građevini, njenom istorijom, razaranjem u 20. veku, komparativnim prednostima u odnosu na slične građevine u svetu i neposrednom okruženju, ali i radu na njenoj obnovi i konzervaciji.
Smederevska tvrđava je spomenik kulture od izuzetnog značaja, koji se od 2010. Godine nalazi na preliminarnoj listi Uneska. Izradom nominacionog dosijea i druge prateće dokumentacije pokreće se procedura upisa na prestižnu Listu svetske baštine ove organizacije, na koju je do sada upisano 1199 dobara.
Važnost Smederevske tvrđave prepoznata je neposredno posle Drugog svetskog rata, od 1946. godine je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Kategorisana je 1979. godine kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Stručni tim, koji ima 12 članova iz 4 institucije iz Smedereva i Beograda, oformljen je u maju prošle godine i zadužen za izradu nominacionog dosijea. Ovaj dokument bi trebalo da bude završen do septembra, tada bi trebalo da bude upućen na evaluaciju, a potom potpisan od strane ministra kulture, najkasnije do 31. januara 2025. godine. Sledeće je da, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, bude podneta i zvanična prijava za upis na Listu svetske kulturne baštine.
Reč je o dugom i zahtevanom procesu, a nominacioni dokument sadrži poglavlja u kojima su navedene sve neophodne informacije o samom dobru, njegov opis, kriterijumi na osnovu kojih se kandiduje, sadašnje stanje, položaj, očuvanost, baš kao i deo koji se odnosi na upravljanje tim dobrom i njegovo korišćenje u budućnosti.
Za nastavak procesa, kako se sinoć čulo, biće neophodna saradnja sa lokalnom samoupravom, ali i svim građanima, koji zajednički treba da doprinesu što boljem predstavljanju, kao i korišćenju ovog kulturno-istorijskog spomenika, jer ono, procenjuju stručnjaci, može da zadovolji kriterijume izuzetne univerzalnosti i postane deo svetske kulturne baštine.